Орловине су археолошки локалитет у општини Мали Зворник. Поглед на Орловине се мењао како је ископавање одмицало.
Проф. Дејан Павић, велики познавалац и писац историје је 2013. године почео самостално да чисти брдашца, где је сматрао да се назире постојање зидова испод слојева земље. Истражујући, пронашао је остатке опеке и керамике за које су професори Археолошког факултета у Београду установили да потиче из VI века.
У јесен 2013. године археолошки тим који је водио археолог др. Дејан Радичевић започео је ископавања на локалитету Орловине.
У сондама су пронађене велике количине материјала: фрагменти керамичких посуда, животињске кости, фрагменти стакла, метални налази. Керамички налази се највећом делом могу датовати у рановизантијским период, тј. VI век н.е. поред керамичких налаза пронађена је велика количина животињских костију (највише од говечета, свиње (домаће и дивље), овце, козе).
Ископавањем једне од сонди претпостављено је да је у њеној близини била некаква радионица за топљење метала на шта указује налаз чекића направљеног од јелење рожине, који највероватније служио за фино искуцавање металних предмета, приликом њихове израде.
Занимљиво је да су поред уобичајене рановизантијске керамике пронађени и делови „чешљастих амфора“ које се по боји, изради и украсима издвајау у односу на осталу керамику тог периода, што имплицира на развијену трговину са осталим делом царства. До краја истраживања установљена је и позиција цистерне, кружног објекта, која је додатно сведочила о величини и значају насеља које је снабдевано водом.
Ипак, најзначајнија сонда разоткрила је позицију цркве. Раскопани улази и апсиде северног и централног брода цркве пружили су одрђену представу о величини објекта. Ова црква постаје фокус истраживања наредних година.
Црква из рановизантијског периода (VI век), налази се на западној страни брда Орловине, непосредно испод стене која представља његову највишу тачку. Она заузима врло истакнут положај са кога се пружа изваредан поглед ка селу Дивич и зворничком утврђењу на левој обали Дрине, на благој стрмини која се спушта ка југу. Црква је монументалних димензија: дуга је око 30, широка око 20 метара. Састоји се од северног и јужног брода и припрате која се на њих надовезује на западу.
Ископавања цркве настављена су и 2016. године. Током истраживања утврђене су нове димензије цркве. Наиме, археолози су закључили да је она већа него што је утврђено предходне године; дужина цркве је 32м, а ширина чак 30м.
Пронађени археолошки материјал указује да се овде ради о вишеслојном археолошком налазишту. Најстарији трагови живота припадају праисторијском раздобљу. На основу спорадичних налаза уломака грнчарије, за сада се може само претпоставити да се на врху брега налазило праисторијско насеље градинског типа. Следећи хоризонт живота, најбоље документован у свим ископима, може се приписати рановизантијском раздобљу, оквирно 6. веку после Христа. Остаци бедема, са кулама, као и бројни покретни налази (грнчарија, стакло и други предмети за свакодневну употребу), сведоче да се изградња може довести у везу са великим градитељским подухватима који је за владавине цара Јустинијана I (527-565) предузет у унутрашњости Балканског полуострва.
Оно што је посебно важно када је реч о локалитету Орловине је чињеница да се овде налазе остатци утврђеног комплекса који се, према површини на којој се распростире, може убројати у ред већих на територији Србије. На његов велики значај посебно указује и два објекта посебне намене који су се налазили унутар бедема. Ближе врху Орловина са источне стране на површини видљив је велики кружни објекат, унутрашњег пречника 15м. Зидан је каменом, а чињеница да је прилично укопан наводи на закључак да би се овде могло радити о остацима монументалне цистерне која по својим димензијама превазилази до сад познате код нас.
Најмлађи хоризонт живота на врху Орловина припада раздобљу раног средњег века. Потврђен је налазима остатака бедема и покретним малазима. Оно што ове предмете чини посебно занимљивим јесте чињеница да су то за сада најстарији археолошки трагови Срба у овом делу Подриња. Дошло се до веома значајних података о начину градње и трасама познијих сухозидних бедема који припадају раносредњовековној српској тврђави.
