Црква Светог Илије у Доњој Борини воли да се слика, што наговештава већ од улазне капије.
Фасада цркве урађена је у камену, са препознатљивим утицајем византијско-српској архитектонског стила. Композиција је хармонична и у потпуности прати Фибоначијев златни пресек.
Око цркве уређен је смишљено организован и редовно негован парк, са доста цвећа и растиња, па је тешко рећи да ли је парк у дворишту цркве, или је црква у парку.
Унутрашњост капеле је једноставна, преовлађује метални простор за свеће и деловала би крајње суморно без сликовитог венчића на улазу.
Унутрашњост цркве је пространа, осликани су зидови и плафон изнад иконостаса . Велики, бочни прозори доносе исувише дневног светла, чинећи немогућим да се ураде фотографије полутаме.
Када се промени угао гледања, видно поље се прошири, па се на иконостас надовежу фреске насликане на плафону.
Свети Михаило и Свети Георгије су насликани у природној величини, крај осветљеног прозора, у пози чувара.
Сасвим је сигурно да су стари споменици у црквеним портама један од изузетно фотогеничних мотива. Заједничко је да чувају сећање на неке добре људе, натписи су често на старословенском, а вечиту гаранцију на трајност фотографија драгих покојника давале су некадашње фотографске радње.
